Zašto se bezbednost rolo vrata ne meri debljinom lamele
Kada se govori o bezbednosti rolo vrata, većina ljudi misli samo na provalu i na to koliko je materijal debeo. To je samo jedna polovina priče. Druga polovina su mehanizmi koji rade u trenutku kada nešto otkaže, kada pukne opruga, kada popusti sajla, kada nestane struje ili kada se neko nađe ispod vrata dok se ona spuštaju. Rolo vrata su teška konstrukcija koja se kreće vertikalno, i sila gravitacije u kvaru radi protiv svakoga ko stoji ispod. Zbog toga se kod sigurnosnih rolo vrata pouzdanost meri time šta se dešava u kvaru, a ne time kako izgledaju dok sve radi.
Sigurnosna kočnica protiv pada, najvažniji deo koji se nikad ne vidi
Najozbiljniji scenario kod rolo sistema jeste pucanje opruge ili otkazivanje veze između osovine i pogona, jer u tom trenutku ceo namotaj lamela nema šta da ga zadrži. Zaštita od tog scenarija je posebna kočnica koja reaguje na naglo ubrzanje i mehanički blokira osovinu u deliću sekunde. Ona ne radi ništa dok sve funkcioniše normalno i zbog toga se ni ne primećuje, ali je jedini element koji stoji između ispravnog rada i pada konstrukcije. Kod vrata većih dimenzija i većih težina ovaj element nije dodatna oprema nego osnovna. Ako naručujete vrata većeg formata, ovo je prvo pitanje koje treba postaviti izvođaču.
Kočnica u motoru i zašto vrata ne padaju kada motor stane
Motori za rolo vrata po pravilu imaju ugrađenu kočnicu koja drži položaj čim prestane napajanje. Zahvaljujući tome vrata ostaju tačno tamo gde su bila kada je struja nestala, umesto da krenu nadole pod sopstvenom težinom. Kod cevastih motora se koristi mehanička kočnica u samom telu motora, a kod jačih pogona elektromagnetna kočnica koja se otpušta samo dok motor radi. Ovaj sistem istovremeno služi i kao zaštita od podizanja spolja, jer se zakočena osovina ne može okrenuti rukom. Zbog toga se kod motora za rolo vrata kvalitet kočnice smatra jednako važnim kao i snaga.
Fotoćelije i sigurnosna letva na donjoj lameli
Automatska vrata koja se zatvaraju bez nadzora moraju da imaju način da prepoznaju prepreku. To se rešava na dva načina koji se često kombinuju. Fotoćelije su par senzora sa obe strane otvora koji drže nevidljiv snop, i čim se snop prekine vrata staju i vraćaju se nagore. Sigurnosna letva je osetljivi profil na donjoj ivici vrata koji reaguje na dodir, pa vrata staju i pri kontaktu sa preprekom koju fotoćelija nije uhvatila, na primer sa niskim predmetom ili sa nogom. U objektima gde prolaze deca, vozila ili gde se vrata koriste svakodnevno, ovo nije luksuz nego osnovna oprema.
Upravljanje sa prisutnim korisnikom i automatski režim
Postoje dva režima rada i oni nose različit nivo rizika. Kod upravljanja sa prisutnim korisnikom vrata se kreću samo dok se drži pritisnut taster, pa se u svakom trenutku mogu zaustaviti otpuštanjem prsta. Kod automatskog režima jedan pritisak pokreće ceo ciklus, što je znatno udobnije, ali tada oprema mora sama da prepozna prepreku, jer čovek više ne kontroliše kretanje. Zbog toga se daljinsko upravljanje i automatski režim uvek povezuju sa fotoćelijama i sigurnosnom letvom. Kombinovanje daljinskog upravljanja bez ijednog senzora je najčešća ušteda koja se u praksi loše završi.
Ručno otvaranje pri nestanku struje
Nestanak struje je najčešća situacija u kojoj korisnik ostane zarobljen sa jedne strane vrata i zato se rešenje predviđa unapred. Najjednostavnije je ručno deblokiranje na motoru, sajlica ili poluga koja otpušta kočnicu i omogućava da se vrata podignu rukom. Kod garaža i lokala se često ugrađuje i spoljna deblokada sa ključem, kako bi se vrata mogla otvoriti spolja kada u objektu nema nikoga. Treće rešenje je lančani reduktor, koji uvek stoji sa strane i omogućava ručno podizanje bez ikakvog otpuštanja mehanizma. Kod objekata u kojima prekid rada nije opcija, kao što su magacini i servisi, dodaje se i rezervno napajanje koje odradi nekoliko ciklusa bez mreže. Ovo je pitanje koje treba postaviti pre ugradnje, jer se naknadno ugrađuje teže i skuplje.
Zaštita od podizanja spolja i mehaničke blokade
Provala kroz rolo vrata najčešće se ne izvodi probijanjem lamela nego podizanjem cele table nagore, jer je to najbrži i najtiši način. Zaštita se rešava na nekoliko nivoa. Prvi je samokočivi pogon ili motor sa kočnicom, koji ne dozvoljava okretanje osovine spolja. Drugi su bočne blokade i kuke na donjoj lameli koje ulaze u vođicu i sprečavaju podizanje čak i kada je mehanizam otpušten. Treći su bravice sa ključem na donjoj lameli, koje se i dalje koriste kod ručnih sistema. Kod čeličnih rolo vrata na lokalima i izlozima kombinacija ova tri nivoa daje daleko veći efekat od pukog povećanja debljine materijala.
Klase otpornosti na provalu i šta one zapravo znače
Otpornost na provalu se ne izražava rečima nego klasama, koje se dobijaju ispitivanjem po standardu. Klasa govori koliko dugo i kojim alatom prosečan napadač može da savlada konstrukciju, pa viša klasa znači duže vreme i ozbiljniji alat. To je važno jer nijedna vrata nisu neprobojna, cilj je da vreme potrebno za ulazak bude duže od vremena za koje se reaguje. Bitno je znati i da klasa važi za ceo sistem, dakle za vrata, vođice i sidrenje zajedno, a ne samo za lamelu. Vrata visoke klase ugrađena u slab zid nemaju vrednost koju obećavaju, jer napad ide na najslabiju kariku.
Perforirane lamele i rešetke, kompromis između vidljivosti i otpornosti
Kod izloga i tržnih centara često se traži da se roba vidi i kada je lokal zatvoren, pa se biraju perforirane lamele, rolo mreže ili rešetke. Taj izbor daje vidljivost, prozračnost i bolji utisak, ali po prirodi stvari nosi manju otpornost od pune čelične table. To ne znači da je izbor loš, nego da mora biti svestan. Praktičan pristup je da se roba visoke vrednosti ne ostavlja u zoni koja je vidljiva i dohvatljiva kroz otvore, i da se ovakva zaštita kombinuje sa alarmom i videonadzorom. Kod rolo mreža i rešetki vidljivost je i sama po sebi zaštita, jer prolaznik i patrola vide šta se dešava unutra.
Evakuacija i zašto rolo vrata nikada nisu izlaz u slučaju požara
Ovo je stavka koju investitori najčešće previde, a inspekcija ne previđa nikada. Rolo vrata se u slučaju požara ili nestanka struje ne mogu smatrati izlazom za evakuaciju, jer se ne otvaraju u smeru bekstva i jer zavise od mehanizma. Zbog toga svaki prostor u kojem borave ljudi mora imati zasebna pešačka vrata koja se otvaraju bez ključa i bez struje, nezavisno od rolo sistema. U magacinima i halama se ovo rešava pešačkim vratima pored velikog otvora ili vratima ugrađenim u sam sistem, u zavisnosti od tipa objekta. Uz to, sve bezbednosne komponente traže redovnu proveru, jer kočnica, fotoćelija i deblokada rade tačno onoliko koliko su ispravne poslednjeg dana kada ih je neko proverio.